Академија младих лидера са инвалидитетом је иновативна активност коју је почетком 2020. године покренула Национална организација особа са инвалидитетом Србије, уз финансијску подршку Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Циљ ове активности јесте мобилисање, мотивисање и јачање капацитета младих особа са различитим врстама инвалидности из целе Србије ради њиховог укључивања у инвалидски покрет Србије, као и континуирано и дугорочно учење уз праксу.
Након две године, Академија младих лидера са инвалидитетом броји 15 особа различитих категорија инвалидности физичког и сензорног инвалидитета – особа са неуромишићним обољењима, дечијом и церебралном парализом, параплегијом, слепих и глувих особа из целе Србије.
Академија је окупила младе различитих интересовања вођених идејом да појединац може да покрене промену, а да заједничко деловање може створити друштво по мери свих грађана.
Ови млади људи пишући текстове на различите теме покрећу многа важна питања и говоре о реализованим активностима и својим искуствима. Иза њих су бројне едукације, промишљања, пројекти и најважније, непроцењиво знање и вештине које увелико примењују.
ДЕЈАНА БАЧКО из Новог Сада, рођена је 9. децембра 1994. године. Дејана говори осмехом, а спортске успехе постиже на сваком пољу на ком се окуша. Невероватним талентом за сликарство оставила је траг у ликовној уметности. Од своје девете године чланица је међународног удружења уметника и уметница који сликају устима и ногама (WDMFK), док је 2021. године на Универзитету „Едуконс” стекла звање дипломиране ликовне уметнице. Самосталне сликарске изложбе одржала је у многим градовима широм Србије.
У средњој школи почела је да се бави теквондом, а током година низала одличја на европским и светским првенствима, те је данас актуелна светска првакиња у овој дисциплини и то по други пут. Од 2019. године тренира и стреличарство, а исте године освојила је државно првенство. Своју животну причу и непрестану борбу преточила је у мотивационо говорништво, што је временом резултирало реализацијом пројекта који има за циљ да дисциплином и променом начина исхране помогне људима да уведу здраве животне навике и раде на себи и унапређењу квалитета самог живота.
У средњој школи почела је да се бави теквондом, а током година низала одличја на европским и светским првенствима, те је данас актуелна светска првакиња у овој дисциплини и то по други пут. Од 2019. године тренира и стреличарство, а исте године освојила је државно првенство. Своју животну причу и непрестану борбу преточила је у мотивационо говорништво, што је временом резултирало реализацијом пројекта који има за циљ да дисциплином и променом начина исхране помогне људима да уведу здраве животне навике и раде на себи и унапређењу квалитета самог живота.
МИЛИЦА ВЕЉКОВИЋ из Новог Сада, рођена је 30. октобра 1991. године. Неуморног духа и непресушног ентузијазма, Милица својим примером доказује да је могуће променити свет. Слобода избора и слобода бића је оно што је води, а активизам јој је отворио многа врата, те је данас присутна у областима права особа са инвалидитетом, права жена и младих, заштите менталног здравља итд. Новинарка и активисткиња која се бави осетљивим и недовољно заступљеним темама, запослењем на Јавном медијском сервису Радио-телевизије Војводине добила је прилику да да глас онима који су често маргинализовани.
Залаже се за етичко извештавање медија и поштовање постојећих кодекса и људског достојанства, а учествовала је и у истраживању Новосадске новинарске школе о приступачности медијског садржаја и извештавању медија о особама са инвалидитетом. Активна је чланица и сарадница у Београдском центру за људска права, а 2022. године нашла се и међу потписаним ауторкама и ауторима последњег Извештаја о стању људских права младих у Републици Србији. Учествовала је у реализацији бројних пројеката, међу којима су и пројекти Иницијативе онемогућаваних младих IM-PACT21, коју је основала уз још неколико блиских пријатеља. Волонтирала је у Центру за емотивну подршку и превенцију суицида „Срце”, а једно је од заштитних лица глобалне UNICEF-ове кампање за ментално здравље младих.
АНА ЈОВИЧИЋ из Београда, рођена је 24. јуна 1996. године. Чланица је Савеза слепих Србије, комуникативна, ведрог духа, радознала, ужива у раду са људима кроз који се разматрају и остварују креативне идеје. Ана је и млада песникиња и студенткиња Филолошког факултета Универзитета у Београду. Окушала се и у писању мањих пројеката,научних радова, новинских извештаја и чланака. Служи се Брајевим писмом, а у самосталном кретању користи Бели штап.
Прилику да покаже своју креативност спровела је у дело осмишљавањем радионице „Мрак није баук” којом су особе које виде добиле прилику да се упознају са функционисања слепих и слабовидих особа у свакодневном животу, служећи се асистивним технологијама. Одржавањем радионице у оквиру Зимске школе, полазницима Академије представила је „Живе библиотеке”, а како сама каже, верује да је то њен први корак у лидерству.
Анина песма „Бели цветови расту у муљу“ је објављена 2020. у оквиру збирке Душице Ивановић „Љубав је плава шкољка у којој станује небо“, где се нашла у друштву аутора – приложника, наших најистакнутијих песника за децу.
Анина песма „Бели цветови расту у муљу“ је објављена 2020. у оквиру збирке Душице Ивановић „Љубав је плава шкољка у којој станује небо“, где се нашла у друштву аутора – приложника, наших најистакнутијих песника за децу.
САЊА МАРКОВИЋ из Београда, рођена је 12. маја 1990. године. Сања је борац за права особа са инвалидитетом, права жена и права ЛГБТ заједнице у нашој земљи. Активно се залаже за позитивне промене у друштву, нарочито у погледу подизања свести људи у свом окружењу, али и шире. Чланица је Савеза дистрофичара Србије, учествовала је у првом менторском програму за жене са инвалидитетом, а иза ње су године волонтерског рада у организацији „Да се зна”, које се бави евидентирањем насиља над ЛГБТ популацијом. Бави се графичким дизајном и фотографијом, а кроз ангажовање у једном дневном листу за који пише, исказује и своје вештине у литерарном изражавању.
ТИЈАНА СИМИЋ из Београда, рођена је 10. новембра 1991. године. Тијана је чланица Савеза слепих Србије, физиотерапеуткиња која се непрекидно усавршава и која је једнако посвећена послу који обавља и активизму, непрекидно се залажући за бољи положај и већу запошљивост особа оштећеног вида. Тијана за самостално кретање користи Бели штап и увек отворено говори о његовом значају и улози у животу слепих и слабовидих особа. Активна је чланица организације „Гледамо срцем”, говори шпански језик, а поседује изузетне комуникационе способности, као и способност прилагођавања.
МИЛАН СРДИЋ из Зрењанина,рођен је 10. јануара 1990. године. Након саобраћане незгоде која је му је променила живот, пред њим је нови изазов да своје искуство представи другима, те се посвећује заштити права особа са инвалидитетом, промовисању здравог начина живота и могућности особа са инвалидитетом. Милан је један од покретача програма „Још увек возим” и један од најискуснијих и најактивнијих предавача и говорника који промовишу значај безбедности у саобраћају и на овај начин едукује и својим примером утиче на младе. Безбедност у саобраћају је уједно и смер који је похађао на Факултету техничких наука у Новом Саду, а за залагање у области активизма 2017. године освојио је награду „YOUTH HEROES”. Активно се бави спортом, тренира кошарку у колицима, а опробао се и у атлетици за параплегичаре и освојио неколико одличја како на државним првенствима, тако и као предсатвник земље на међународним такмичењима.
КРИСТИНА ГРБОВИЋ из Чачка, рођена је 19. фебруара 1991. године. Снага, љубав, воља и храброст карактеришу ову младу жену која својим свакодневним деловањем жели да охрабри људе који су доживели саобраћајну незгоду да не одустају, да прихвате нове околности и наставе даље. Након повреде постала је чланица Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије, а потом се укључила и у реализацију програма „Још увек возим” у оквиру којег у образовним установама едукује младе. По струци је дипломирани економиста, а мајчинство жена са инвалидитетом је такође тема о којој Кристина отворено говори, као самохрана мајка девојчице Лене. На овај начин настоји да оснажи жене које се налазе у истој или сличној ситуацији и пружи им подршку. Протеклих година, Кристина је узела учешће и на спортским манифестацијама, опробала се у атлетским дисциплинама, а сада већ увелико тренира стони тенис за особе у инвалидским колицима.
НЕНАД ДУРАКОВИЋ из Зрењанина, рођен је 8. јануара 1991. године. Током студија био је представник студената са инвалидитетом и радио на пројектима и активностима који су се у великој мери односили на заговарање и борбу за остваривање већих права студената са инвалидитетом, као и свих осталих студената на Универзитету у Новом Саду. Био је члан Студентске конференције универзитета Србије, потпредседник Студентскогпарламента на Факултету и извршни секретар Студентског парламента у оквиру Универзитета. Члан је Савеза параплегичара и квадриплегичара Војводине. Ненад је дипломирани инжењер заштите од катастрофалних догађаја и пожара, запослен у Нафтној индустрији Србије као координатор за ванредне ситуације и одбрану. Одговоран и посвећен, поседује високо изражене комуникационе вештине, као и вештине управљања временом. Усавршавањем на личном и професионалном плану и запослењем у струци, остварио је део својих снова, те се поново посветио активизму и борби за права особа са инвалидитетом.
НЕМАЊА ЦРНАТОВИЋ из Београда, рођен је 25. августа 1998. године. Без вида је остао рођењем, у инкубатору. Од наранијих дана показује широко интересовање за музику, посебно за клавир и певање, а потом и гитару и удараљке. Тренутно је на мастер студијама на Факултету музичке уметности у Београду, смер музичка педагогија. Добитник је многих републичких и међународних награда у категоријама соло певање и клавир. Немања је носилац стипендије града Београда и добитник студентских стипендија, а освојио је и награду „Најбољи средњошколац са хендикепом”, неколико Лауреата и био учесник кампа Музичко оперско театарске организација 2019. године. Компоновао је и један је од извођача химне Школе за слепе и слабовиде „Вељко Рамадановић” коју је и сам завршио. Музички таленат последњих година испољава као соло певач – тенор, а активизам усмерева на подршку заједници слепих и слабовидих и борбу за живот без препрека и ограничења за особе са инвалидитетом у нашој земљи.
ЈЕЛЕНА МАРИЋ из Ужица, рођена је 19. марта 1996. године. Јелена је једна од најталентованијих и најнаграђиванијих полазника Академије младих лидера са инвалидитетом. Посветила се образовању и личном развоју, те је дипломирала на Високој школи струковних студија у Ужицу, студијски програм – Менаџмент, а говори и два страна језика. Након дипломирања уписала је Факултет за пословне студије и право у Београду, смер – Безбедност. Похађала је једногодишње школовање на одсеку Social media, Online PR and Commiunity Manager на ИТ-Академији. Љубав према беседништву одвела је на бројна такмичења са којих је понела наградне, међу којима су трећа награда „Лепојка Чаревић-Митановски” за заштиту и подршку женама са инвалидитетом, затим друго место на 12. такмичењу у беседништву „Беседе у Зоранову част”, а у част Десанке Максимовић наступала је са беседом под називом „Игра живота” и освојила прво место у категорији средњошколаца. Јелена је чланица Савеза за дечију и церебралну парализу Србије, а 2021. године је освојила награду Ј=ЕДНАКИ у категорији за борбу против дискриминације.
ЈЕЛЕНА ПОЛИЋ из Лесковца, рођена је 21. септембра 1989. године. Јелена je потпредседница Удружења оболелих од мултипле склерозе Јабланичког округа и чланица Друштва мултипле склерозе Србије. На другој години факултета, на ком је стекла звање дипломираног учитеља, дијагностиковано јој је ово хронично обољење централног нервног система. Вођена крилатицом „Живи свој живот неустрашиво”, Јелена је одлучила да њена мисија буде подизање свести друштва о овој болести, отклањање баријера и побољшање квалитета живота особа са инвалидитетом у Лесковцу и целом Јабланичком округу. Верује да удружени можемо допринети борби против мултипле склерозе, која погађа махом младе људе и као последицу доноси одређени степен инвалидитета.
ВОЈИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ из Пожаревца, рођен је 2. априла 1998. године. Студент је основних академских студија Београдске политехничке школе. Поседује изражене комуникационе вештине, информатички је писмен и увек спреман да преузме иницијативу као активиста Градске организације глувих Београда. Учествовао је у реализацији многих пројеката од друштвеног и културног значаја у оквиру заједнице глувих. Његов матерњи језик је српски знаковни језик, а као председник Удружења младих глувих Србије труди се да промовише културу глувих и знаковног језика, као и да укаже на важност активног укључивања младих, како би постали видљиви и равноправни учесници у свим областима друштвеног живота.
ДАНЕ БЕЛИЋ из Београда, рођен је 20. марта 2000. године. Вођен идејом да увек треба остати доследан себи и ићи напред без обзира на препреке, завршио је Правно-пословну школу у Београду, а тренутно је студент Београдске академије пословних и уметничких струковних студија, смер – јавна управа. Дане је запослен у Предузећу за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом „Сунце ЦДП” Београд, те личним примером доказује да ништа не треба да нас спречава да се бавимо одређеним послом или било којим активностима којима се баве особе без инвалидитета. Воли тимски рад, али верује и у снагу појединца да подстакне промену како би сви имали право аутентичност и једнаке услове.
ТИБОР ИЛИЋ из Суботице, рођен је 4. маја 2000. године. Као представник Удружења младих глувих Србије и члан Градске организације глувих Београда, Тибор се труди да својим ангажовањем повећа видљивост младих људи из заједнице глувих и скрене пажњу на активности удружења која окупљају глува и наглува лица. Његов матерњи језик је српски знаковни језик, а Тибор се непрестано труди да стекне нова знања и вештине, како би усвојено могао да пренесе другима. Студент је Београдске политехничке школе. Такође, Тибор је део тима Националног преводилачког центра за српски знаковни језик и учесник бројних акција које су, у циљу интегрисања глувих у друштвене токове и унапређења положаја особа са инвалидитетом, реализоване широм Србије