Друштво мултипле склерозе Војводине први пут је регистровано 1985. године у Зрењанину. Јуна 1991. године донета је одлука да се оживи рад Друштва и оно региструје у као привредни субјект у Агенцији за привредне регистре Републике Србије. За председника председништва изабран је Фрања Црњаковић. У пролеће следеће године, Франо Ренић преузима вођење Друштва.
Исте године почиње формирање клубова на територији Војводине. Први клуб је основан у Новом Кнежевцу 1992. године, потом у Суботици, Вршцу, Зрењанину, Сомбору, Бечеју, Бачкој Паланци. Од 1997. године Клубови прерастају у удружења. Оснивају се и нова, те од 2014. године до данас у саставу Друштва делује 14 удружења, са близу 1.000 чланова. Јуна 2018. године Франо Ренић се повлачи са места председника из здравствених разлога и на то место бива изабрана Јасна Бранчић.
Године 1997. Друштво покреће и издавачку делатност – часопис „Наш Мост” који у континуитету излази и данас.
Мисија Друштва је изградња веза са заједницом, самоповезивањe и остваривање других веза у циљу побољшања квалитета живота људи са дијагнозом мултипле склерозе (МС).
Друштво мисију остварује уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектора за заштиту особа са инвалидитетом, уклањањем баријера због којих се људи погођени МС-ом осећају усамљено и друштвено изоловано; подизањем свести о невидљивим симптомима мултипле склерозе и њиховим скривеним, али значајним утицајима на свакодневне активности; промовисањем бриге о себи; пружањем помоћи у виду информисања о правима и различитим едукацијама; окупљањем чланства у удружењима чланицама Друштва; креативниним радионицама; укључивањем оболелих у акције организоване у локалним срединама; кинезиолошким и радно-окупационим радионицама; психо-социјалном помоћи како оболелима, тако и члановима њихових породица и другим активностима.
„Оно што ми је било хоби, постало ми је занимање које ми је уједно и била терапија да зароним у један другачији свет, измаштан, у коме нема ограничења.
Болест не може одузети стваралаштво. Свако од нас поседује нешто, само треба то да спозна и да се препусти да га води. Данас се моје слике налазе свуда по свету, а оно што ми је као уметнику велико признање, поред награда, је то што се пет мојих дела налазе у Музеју Наивне и Интуитивне уметности у Бугарској. Много путујем и моје колеге уметници су упознати са мојом болешћу и никада се међу њима нисам осетила другачијом.“
– председница удружења, Светлана Миладић.
