Прво удружење глувих у Србији основано је 7. фебруара 1926. године под називом ,,Удружење глувонемих за Београд и околину” са седиштем у Београду. Друштво је постојало само до 1928. године када је престало са радом, а 1935. године у Београду основано је ново друштво под називом ,,Удружење глувонемих домовине Југославије” са задатком да уједини у организацију сва остала друштва са простора Југославије, али без успеха, јер је није било договора са друштвима која су постојала у Љубљани, Загребу и Скопљу.
Због тога је 1938. године одржана скупштина овог друштва на којој су извршене организационе измене, па је стари назив замењен новим ,,Друштво школованих глувих и њихових пријатеља”, у које се могао учланити сваки глуви, без обзира одакле је.
Конференција на којој је донета одлука о оснивању ,,Народно-ослободилачког фронта глувих”, прве организације глувих у ослобођеној земљи, организована је 2. новембра 1944. године у Београду, а овај датум је уједно и званичан датум оснивања Савеза глувих и наглувих Србије који од 1997. године функционише под овим називом.
Као једна од најстаријих организација, Савез води свеобухватну бригу о глувим и наглувим особама кроз локалне организације у свом систему. Председник Савеза је Анела Дураковић, а Савез данас окупља 45 локалних удружења, укључујући и Савез глувих и наглувих Војводине и његове чланице.
Савез представља глува и наглува лица настојећи да оствари заједничке циљеве и интересе радећи на раном откривању ново рођених глувих лица и раној рехабилитацији, водећи бригу о образовању глуве и наглуве деце, њиховој професионалној оријентацији и рехабилитацији и запошљавању.
Организације глувих веома брзо успоставиле су сарадњу са школама за глуве и наглуве ученике у Србији, а један од најважнијих задатака било је оспособљавање глувих ученика и недовољно квалификованих глувих радника, као и запошљавање глувих који из разних околности нису били у стању да се запосле.
С тога је давне 1948. године донета одлука да се отпочне са оснивањем самосталних предузећа у оквиру којих су постојале различите радионице. Темељи, а уједно и први почеци рада ових предузећа, постављени су у Новом Саду 1948. године оснивањем прве фотографске радионице, а 1949. године у Београду оснива се Предузеће за запошљавање, професионално и радно оспособљавање глувих особа „ДЕС” (дефектни слухом Србије). Савез је оснивао и ширио мрежу предузећа овог типа у целој Србији, која касније постају предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање свих особа са инвалидитетом.
Ширењем организационе мреже Савеза глувих и јачањем основних организација у већим центрима, указивала се потреба да се културно-просветни рад врши организовано у оквиру културно-уметничких и просветних друштава глувих, а где њих није било, у оквиру таквих секција при градским одборима Савеза глувих. У том погледу највећи успеси постигнути су у фолклору, драми и пантомими, док су резултати у ритмици и балету били нешто слабији, јер се са неговањем ове уметности међу глувима касније почело. Касније долази до оснивања културно-уметничких друштава (КУД) глувих која имају фолклорну, драмску, ликовну, рецитаторску и друге секције, а рад на културно-уметничком плану није престајао. У новембру 2022. године, у Новом Саду, Савез глувих и наглувих Србије организује 45. Фестивал КУД глувих и наглувих.
