У историји слепих Србије 14. јул 1946. године представља прекретнички дан. Тада је у Дому слепих у Земуну најпре основано Удружење слепих Југославије, а затим и Удружење слепих Србије.
Постепено је развијана систематска заштита лица оштећеног вида, те је установљен обиман и садржајан корпус права и повластица за слепе, посебно у области дечје, социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, образовања, запошљавања и рада, културе, информисања, саобраћаја, царинског и пореског система и другим областима.
Савез је оснивач издавачке куће и библиотеке за слепе и издавач гласила за слепе и слабовиде и то звучног часописа „Мозаик” и часописа на Брајевом писму „Свитања”, „Забавни листићи” и „Жена и дом”.
Библиотека Савеза слепих Србије носи име др Милана Будимира. Милан Будимир је скоро читав опус свога научног дела остварио као слеп и тиме на најбољи начин доказао да слепи могу успешно да обављају послове који, у први мах, за њих изгледају недостижнo.
Данас Библиотека др Милан Будимир представља највећу библиотеку овог типа на Балкану и једна је међу највећим у Европи, а захваљујући личном доприносу председника Републике Србије Александра Вучића и подршци државних институција, обновљена и је у потпуности функционална и прилагођена својој намени према савременим стандардима у овој области.
Фонд ове библиотеке чини више од 10.000 наслова у аудио-формату на преко 50.000 јединица, преко 70.000 примерака књига на Брајевом писму, као и око 8.000 књига на стандардном писму, што чини 90.000 библиотечких јединица. У оквиру библиотеке за слепе постоји савремени студио за снимање аудио књига.
